Poznati dečiji psihijatar prof.dr Svetomir Bojanin, koji se skoro 70 godina bavi decom školskog uzrasta, govori o uticaju škole na razvoj dece, na njihovo mentalno zdravlje i na dalji uspeh u životu…

Programi u školi su kao da mrzimo decu. U moje vreme ili u vreme Nikole Tesle smo u prvom razredu računali do 20 i razumeli smo. Neka deca to mogu, ali neka ne razumeju. Nekome se brže razvija inteligencija, a nekome emocije. Emocije su mnogo važne, a mi u školama zaboravljamo da imamo ljude, a ne plehane predmete.

I onda:

  • Organizujemo borbe za ocene i takmičenja od prvog razreda, a ne učimo ih da sarađuju. Znate, bez sporazumevanja, dogovora, tolerancije… nema čak ni pljačke.
  • Na matematici ih jurimo kad će da pogreše. Decu treba naučiti da se igraju matematikom, a ne samo da im pravimo da im bude teže. Retki su oni koji u svom tom haosu prave svoje programe i metode. Njih ne možemo da prihvatimo.
  • Dete do 6. godine živi u sadašnjem vremenu, a nekad je tako i u školskom uzrastu. Oni koji prave programe o tome ništa ne znaju. Primer su lekcije o prošlom vremenu u petom razredu, gde im govore da se računalo ovako, pa onako… Iako većina možda to ne razume, program ide dalje…
  • Vukovci, to su deca koja bi trebalo da imaju maksimalno razvijene sposobnosti, ali taj orden ne garantuje njegovo ponašanje u drugim segmentima života. Ni jedno ministarstvo nikada nije pravilo istraživanja šta je posle u životu bilo sa svim tim vukovcima. Niko ne zna ni kako su vukovci iz osnovne škole prošli u srednjoj školi. Ali i dalje taj orden postoji.
  • U školama ima oko 10% dece sa disharmoničnim razvojem i sve više dece smetnjama u razvoju. Svako dete je sposobno za nešto ali upoređivanje sa decom tipičnog razvoja je neumesno. Njima treba drugačija pomoć i pristup. Škole nemaju pomoć defektologa iako se zna da je to potrebno. Defektolog priprema njivu za sejanje, to znači da za pripremu za pisanje i računanje defektolog prvo priprema dete, a učitelj ga uči da piše slova.
  • Neki se u srednjoj školi upišu tamo gde im nije mesto, gde im ne odgovara. Ako smo racionalni moramo da kontrolišemo taj proizvod a ne da se rukovodimo socijalnim mirom. Niko ne procenjuje šta je sa našim proizvodima (decom).

Pitam se da li mi u školama radimo svoj posao ili neku društvenu komediju koja se zove politička priča. Mnogi nastavnici ne vide smisao u mnogim stvarima ali štrajkujemo samo za plate, a ne za bezobrazluke i za nemanje stručne slobode.  

© www.centarzalogopediju.rs

Ovaj sadržaj je relevantan za državu(e)
Teme

Childhub

You might like..

yes
0
2
Marwa je izbeglica iz Sirije. U Grčkoj je sa porodicom od aprila 2019. Omar je jedno od njeno troje dece, star 10 godina. Porodicu podržava Terre des hommes Hellas, u otvorenom smeštaju za izbeglice u Skaramagasu, blizu Atine.      Šta se promenilo…
yes
0
5
Odrasli su odgovorni za bezbednost dece u bilo kom kontekstu. Ali zbog svoje bezbednosti, deca moraju i sama da znaju nekoliko stvari i mi se oslanjamo na vas - profesionalne zaštitnike dece, sportske radnike ili čak roditelje i nastavnike, da…
0
1
Linda Rebić je socijalna radnica zaposlena na odjelu odraslih u centru za socijalnu skrb s otprilike dvije godine radnog staža u području socijalne skrbi. Njezina motivacija za upis fakulteta socijalnog rada bila je želja za pomaganjem ljudima uz…
0
2
U nastavku donosimo kolumnu prof. dr. Gordane Buljan Flander, ravnateljice Poliklinike za zaštitu djece i mladih Grada Zagreba koja već više od trideset godina radi sa zlostavljanom i zanemarenom djecom. U ovoj kolumni govori nam o tome kako se…
yes
0
4
"Terre des hommes" (Tdh) Moldavija je, između 9. i 19. jula 2018. godine, ponudio tri kruga obuke metodologiji socijalnog pozorišta za decu. Na radionicama je učestvovalo 40 učenika različitih etničkih grupa, uzrasta izeđu 13 i 18 godina, iz 20…
0
5
Vesna Kanceljak je socijalna radnica zaposlena na Odjelu za djecu, mladež i obitelj pri Centru za socijalnu skrb Zagreb u podružnici Trešnjevka, sa tridesetak godina radnog staža u socijalnoj skrbi. Za upis na fakultet socijalnog rada bila je…
yes
0
34
Odrastanje je buran i dinamičan prelazak iz djetinjstva u doba odraslosti, period tjelesnog, spolnog, emocionalnog i mentalnog sazrijevanja. Dijete, koje je bilo zavisno od odraslih, postaje sve samostalnije i odgovornije, a njegovi odnosi sa…
0
3
U Cetinjskoj ulici u Beogradu već skoro 3 godine radi jedan poseban kafić - pored toga što je mesto gde se zabavljaju i uče, Kafe bar 16 je utočište i radno mesto za preko 40 mladih koji žive u ekstremnom siromaštvu. Nakon što je pandemija korone…
0
Trenutna situacija migracije kroz Europu ne bi funkcionirala da se, osim vladajućih tijela, u nju nisu uključile ostale udruge te njihovi djelatnici i volonteri. Volonterke Hrabrog telefona, Anja Pećnik i Karla Knežević, te liječnica Hitne pomoći…
yes
0
Profile picture for user 28240
Početak septembra označava veoma važan trenutak u našem životu, uglavnom zato što deca ponovo pokreću školu nakon meseci provedenih u karantinu. Iako mnogi roditelji u Ujedinjenom Kraljevstvu - i ne samo tamo - još uvek rade od kuće, njihova deca…
yes
0
9
U saradnji sa Savetom Evrope i norveškom vladom, UNICEF je 2012. godine sastavio izveštaj sa detaljima o prisustvu nasilja u školama iz globalne perspektive. Izveštaj daje i nekoliko praktičnih saveta organima vlasti, nevladinim organizacijama i…
0
4
Zadnjih godina svi smo svjedoci procesa deinstitucionalizacije koji se provodi kako bi se osigurao bolji tretman djece u instituciji, ali i bolje uvjete rada zaposlenicima. Često čujemo različite informacije o radu institucija u kojima se smještaju…
0
6
Na samom početku, šta je to TikTok? TikTok je kineska društvena mreža namenjena kreiranju i postavljanju raznolikog video sadržaja, koja je doživela ogroman procvat u poslednjih godinu dana. Ono što je karakteristično za TikTok je da ga koristi…
0
3
Sa stajališta mnogih odraslih, fizičko nasilje (udaranje) je djelotvoran način educiranja, discipliniranja i motiviranja djece kako bi izvršila određene zadatke. To se koristi u školi, u obitelji i izvan nastavnim institucijama. Djeca sa fizičkim…
yes
0
1
Dana 2. lipnja 2017. godine, Terre des hommes u Moldaviji okupilo je 22 stručnjaka kroz radionice u sklopu Programa prevencije delinkventnog i kriminalnog ponašanja djece i adolescenata u dobi 10-14 godina. Ciljevi događaja bili su analiziranje…