Nasilje nad decom u EU

detalji

Datum izdavanja:  29. 07. 2016. Autor:  Katie Javanaud Izdavač:  Child Protection Hub Vrsta publikacije:  Newsletter / Review / Bulletin

U ovom izveštaju Evropskog Parlamenta, koji govori o zastupljenosti raznih vrsta nasilja nad decom u celoj Evropi, negira se uobičajena pretpostavka da nasilje predstavlja veći problem u zemljama u razvoju. Evropski Parlament zapravo na osnovu međuregionalnih konsultacija Evrope i Centralne Azije zaključuje da su “deca u Evropi izložena nasilju koliko i deca u bilo kom drugom regionu” (str. 7). Deo ovog izveštaja posvećen je i razbijanju predrasuda da do nasilja dolazi samo u najsiromašnijim krajevima. Prepoznavanje sveprisutnosti nasilja nad decom predstavlja nužan korak ka njegovom konačnom suzbijanju.

Međutim, u izveštaju se navodi da zaista postoji veza između siromaštva i nasilja nad decom. Statistički podaci koje je objavila “Linija za pomoć evropskoj deci” ukazuju na veliki porast broja poziva primljenih od početka ekonomske krize 2008. godine. Brojne nevladine organizacije potvrđuju da su stroge mere štednje uvedene od početka finansijske krize takođe uticale na porast nasilja nad decom. Uskraćivanje dostupnosti nekih osnovnih službi usled finansijskih poteškoća na nivou porodice dovelo je do porasta nasilja nad decom u Evropi.

U Evropi postoje bar dva aspekta sistema dečje zaštite: jedan formalni i drugi neformalni. Međunarodno ratifikovani sporazumi o priznavanju prava deteta predstavljaju formalni element sistema, a društveni stavovi, vrednosti i norme čine neformalni aspekt. Iz izveštaja jasno proističe da je sinteza ova dva aspekta nužni preduslov za suzbijanje nasilja nad decom u Evropskoj Uniji. Društveno-ekonomski i moralni imperativi prožimaju politički cilj okončanja nasilja nad decom. Na osnovu globalnih statističkih podataka, u izveštaju se procenjuje da čak 18 miliona dece u Evropi doživi seksualno zlostavljanje svake godine. To znači da svako peto dete bude žrtva seksualnog zlostavljanja, i u 70-85% slučajeva počinilac je osoba koju dete poznaje. Skoro 44 miliona dece doživi fizičko nasilje, a 55 miliona psihičko maltretiranje. Skoro 850 dece u Evropi godišnje umre usled nasilja.

Može se reći da je nemoguće proračunati posledice nasilja po žrtve. Međutim, dokazi ukazuju na činjenicu da posledice pretrpljenog nasilja u detinjstvu mogu da budu tako velike da obuhvataju oštećenja mozga, kognitivne nedostatke i teškoće u razvoju, ponašanju i društvenoj integraciji. Izloženost nasilju u detinjstvu može na duže staze da znači umanjenu ekonomsku produktivnost. To žrtve može da osudi na siromaštvo, tako da se može reći da su deca žrtve nasilja oštećene za ceo život. Podjednako štete može da im nanese i situacija u kojoj su samo svedoci nasilja u porodici.

Odrastanje u okruženjima gde se nasilje smatra “normalnom pojavom” nosi sa sobom niz fizičkih, društvenih i psihičkih posledica. Naročito je problem što zlostavljana deca u najvećem broju slučajeva slabije vladaju jezikom, a baš su ona ta kojima je najpotrebnije da se izraze. Istraživanja pokazuju da se zlostavljana deca češće i sama opredeljuju na nasilje od vršnjaka koji nisu bili žrtve nasilja. To znači da transgeneracijsko “nasleđivanje” nasilja (“ciklusi nasilja”) bolje funkcioniše u zajednicama u kojima su neki vidovi nasilja društveno prihvaćeni. Upravo iz tog razloga Evropski Parlament insistira na tome da nije dovoljno samo kazniti pojedinačne počinioce da bi se sprečilo nasilje nad decom. Vlade evropskih država moraju da obezbede adekvatnu primenu zakona da bi se počiniocima strože sudilo. Međutim, mora i da se uloži više napora za unapređenje ekonomskih, društvenih u kulturnih uslova koji će uticati na smanjenje broja slučajeva nasilja nad decom.

Neke grupe dece (npr. pripadnici manjina, deca sa posebnim potrebama i materijalno ugrožena) podložnije su nasilju. Postoje i izvesna okruženja (npr. ustanove za zbrinjavanje i prihvatni centri) u kojima je rizik od zlostavljanja veći. Iz tog razloga, državni organi moraju da se pobrinu da deca iz osetljivijih grupa budu adekvatno zaštićena. Transparentnost i odgovornost predstavljaju nužne preduslove za suzbijanje nasilja nad decom u Evropi. Evropsko zakonodavstvo je već u skladu sa tim, tako da je sada neophodna politička volja i dodeljivanje dovoljnih sredstava da bi se na pravi način reagovalo u borbi za iskorenjivanje nasilja nad decom.

Pripremila Kejti Žavano za Centar za zaštitu dece u Jugoistočnoj Evropi, jul 2016.

Izvor: Violence Towards Children in the EU: Current Situation (2014) Istraživačka služba Evropskog parlamenta

Ukupan broj stranica: 
2
Series this is part of: 
Jezik(ci) materijala: 
engleski
Ovaj sadržaj je relevantan za državu(e): 
Evropska unija

Ovaj projek(a)t je finansiran od: