Devojčice i žene su najčešće žrtve trgovine ljudima

Iako se smatra da svako može da postane žrtva trgovine ljudima, u NVO „Atina”, koja se bavi zaštitom žrtava trgovine ljudima i prevencijom ovog velikog društvenog problema, ističu da je to jedna od zabluda i da postoje grupe ljudi koje spadaju u rizičnu kategoriju. To su pre svega devojčice i žene koje žive okružene nasiljem, siromaštvom, koje su u daleko većem riziku da postanu žrtve, posebno seksualne eksploatacije, ali i drugih oblika.

— Pogotovo one devojčice i žene koje tokom odrastanja gledaju ili su izložene nasilju, koje su zanemarivane, koje rastu u depriviranim sredinama, nevidljivim za sistem, u kulturama i zajednicama gde se mnoge nasilne prakse smatraju uobičajenom ili standardnom normom, i kao takve nailaze na nereagovanja javnosti i sistema — objašnjava Andrijana Radoičić Nedeljković iz  NVO „Atina”. —  Te devojčice i žene najčešće završavaju u paklu trgovine ljudima, jer su, na neki način, pogodne za trgovce, s obzirom na to da znaju da će reakcija, odnosno traganje za njima izostati.

    Jedna od pretpostavki je i da su žrtve lakoverne, naivne, nedovoljno inteligentne, ali to nije slučaj.

— To je jedna vrlo opasna predrasuda jer, najpre, nije tačna, a sa druge strane stavlja veliku odgovornost na samu žrtvu, koja nikada nije odgovorna za eksploataciju koja joj se dogodila — kategorična je Radoičić Nedeljković. - One su namamljene u tu situaciju, odnosno neke njihove životne okolnosti su iskorišćene protiv njih. To su manipulacija potrebom za emotivnom bliskošću, pripadanjem i drugim potrebama koje ima svako ljudsko biće, a koje nije uspela tokom odrastanja da zadovolji na uobičajen način. Želeći da to uradi tokom života, da ima nekog svog, da bude prihvaćena, nailazi na osobe koje su spremne da to iskoriste.  Napominjem, odgovornost je isključivo na tim osobama, odnosno trafikerima.

 Različiti socijalni i društveni faktori povećavaju rizik da neko postane žrtva trgovine ljudima, ali se trafiking dešava svuda, samo se razlikuju oblici i načini na koji sistemi reaguju na ovu pojavu.

— Kada govorimo o Srbiji, mnogi ekonomski faktori utiču na to  da postoji mnogo više rizičnih situacija za naše građane i građanke nego u slučaju razvijenih zemalja. Tu prvenstveno mislim na potražnju posla u inostranstvu, ali i različite društvene prilike koje se stvaraju u samoj zemlji — dodaje naša sagovornica. - Trgovina ljudima ne znači samo odlazak u inistranstvo i prelazak granice. Primera radi, kada promovišemo Srbiju i srpski turizam, čućemo i javno da se govori o dobrom provodu i lepim ženama i to je nešto što je duboko ukorenjeno i propagira se, te ne čudi što je seksualna eksploatacija česta. Kada čitate štampu i gledate televiziju, vidite i čujete za razne oblike eksploatacije, ali ne u preventivnom tonu, već se propagira kao naša nova normanolnost. Pitanje je šta ćemo imati kod novih generacija koje dolaze, naročito kada je u pitanju digitalna eksploatacija i vrbovanje putem interneta.

    Žrtve trgovine ljudima najčešće potiču iz siromašnih sredina, ali opet je netačno uvreženo mišljenje da su u najvećoj meri u pitanju Romkinje.

— Prema podacima kojima raspolažemo, nema nikakve razlike da li su u pitanju Romkinje ili pripadnice nekih drugih nacionalnosti. Naravno da neko ko je obrazovaniji ima veću pozornost, lakše može da prepozna da je reč o prevari... Onaj ko je neobrazovan i nema širinu i društvene kontakte, on je ranjiviji, a to su uglavnom deca – objašnjava Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. — U porodicama gde ima nasilja, gde majka trpi nasilje od oca ili nekog drugog srodnika, te devojčice su najugroženije, one rastu sa tim, to im je normalnost. Ili tamo gde se majka bavi prostitucijom, gde je otac alkoholičar, ekstremno neobrazovanje i siromaštvo, to su rizične situacije.

    Dok su žene najčešće žrtve seksualne, muškarci su uglavnom žrtve radne eksploatacije, koju zbog našeg balkanskog mentaliteta teško priznaju i prihvataju.

— Imali smo 2014. veliki slučaj radne eksploatacije više od stotinu muškaraca iz Srbije, u Sočiju, kad se gradila infrastruktura za zimske Olimpijske igre. Međutim, kako se sistemi edukuju o tome šta je trgovina ljudima, sve više slučajeva otkrivamo ili ih neko prijavi. Vrlo su radi da sarađuju kada im se objasni, da naplate štetu ili da ih sklonimo iz tog okruženja – dodaje Ljubojević.
            
    PORODICA STUB

Jaka socijalna mreža, dobra porodična atmosfera mogu donekle da budu faktor snage, odnosno prevencije u slučaju trgovine ljudima i zaista utiče na to da, ako postoje osobe koje se brinu o nekome, da se ti slučajevi brže reše. Međutim, sama porodična briga nije dovoljna, mora da postoji kolektivna društvena briga o generacijama koje dolaze.