Mentalno zdravlje dece tokom pandemije COVID – 19 (webinar na srpkom/bosanskom jeziku)

Sadržaj webinara:

Ključni koncepti mentalnog zdravlja

Prema savremenom poimanju mentalno zdravlje se ne definiše više samo kao odsustvo bolesti nego kao pozitivna kategorija koja označava: “...stanje blagostanja u kome pojedinac realizuje svoje sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da produktivno radi i zaradjuje, i u stanju je da doprinosi zajednici u kojoj živi” ( WHO 2001, str.1)

Savremena istraživanja se sve više usmeravaju ka identifikaciji činioca rizika i zaštitnih činioca u nastanku mentalnih poremećaja. Činioci rizika su oni koji povećavaju verovatnoću nastanka, težinu ili dužinu trajanja mentalnih poremećaja, a zaštitni činioci su oni koji povećavaju otpornost ljudi na nastanak mentalnih poremećaja ili umanjuju dejstvo činioca rizika. Do pojave mentalnih poremećaja najčešće dolazi usled kumulativnog efekta višestrukih činioca rizika i odsustva zaštitnih činioca. Porodice u kojima se neguje sigurna privrženost i pozitivni odnosi između roditelja i deteta, podrška od strane roditelja, braće i sestara, sposobnost savladavanja stresa, suočavanja sa teškoćama, rešavanja problema, prilagodljivost, nezavisnost, pro-socijalno ponašanje, samopoštovanje, fizička aktivnost, osećaj kontrole i vladanja situacijom čine najsigurniji oslonac mentalnom zdravlju deteta.

Promene u svakodnevnom životu dece i porodica izazvane pandemijom Covid-19

Porodice se prilagođavaju promenama izazvanim pandemijom COVID-19 koje se odražavaju na svakodnevne aktivnosti i način fun kcionisanja porodice. Većina škola, mesta javnih okupljanja i preduzeća su zatvorena, a roditelji i drugi negovatelji suočeni su sa pomaganjem porodicama da se prilagode novoj normalnoj situaciji.   Roditelji su prinuđeni da brinu o mnogim stvarima istovremeno. U toj preokupaciji često previde da i deca takođe brinu o mnogim stvarima, brinu jer vide da se nešto dešava, a ne mogu da razumeju šta, ili su dovoljno odrasla da mogu da razumeju, ali im je teško da to prihvate. Ovo je situacija koja zahteva prilagođavanje i odraslih i dece bez obzira na njihov uzrast. Ništa od ovoga nije lako, a posebno je značajno održati osećaj kontrole i uveriti decu da su dobro i da će se situacija popraviti.

Izvori stresa kod dece i mladih

Stres je sastavni deo svakog životnog doba, ali postoje zdravi načini kako da se deca i mladi izbore sa stresom. U kratkoročnom periodu, stres može delovati podsticajno na dete (npr. prilikom učenja za test). Međutim, hronični stres je drugačiji i može doprineti razvoju različitih telesnih (visok krvni pritisak, glavobolje, dijabetes melitus) i mentalnih zdravstvenih problema (anksioznost, depresija). Generalno, stope anksioznosti i depresije kod dece su u značajnom porastu, nezavisno i od aktuelne situacije. Stres kod mladih nije isti kao stres kod odraslih, ali poput odraslih, deca i mladi mogu naći zdrave načine da se izbore sa istim. Zajedno, mladi i njihovi roditelji mogu da uoče znakove prekomernog stresa i pomoću pravih načina upravljaju njime.

Za malu decu dešavanja kod kuće i u školi su čest izvor stresa. U kući značajan izvor stresa za decu mogu biti porodična neslaganja, razvod roditelja, kao promena doma i okoline. U školi deca bi mogla biti zabrinuta oko sklapanja novih prijateljstava, suočavanja sa nasilnom, testova i ocena.

Kako deca postaju starija, izvori stresa rastu. Kao i za mlađu decu, škola ostaje jedan od primarnih izvora stresa. Međutim, istraživanje iz 2018. godine ukazalo da među tinejdžerima značajni stres nastaje zbog izveštavanja o društvenim i globalnim problemima na medijima (uključujući nasilje oružjem i pucnjave u školama, porast stope samoubistava, klimatske promene, tretiranje imigranata, seksualno uznemiravanje i sada COVID-19).

Različite reakcije dece na stresne situacije

Neka deca odreaguju brzo, a reakcija neke dece javlja se kasnije. Kako će deca reagovati zavisi od mnogih stvari, na primer od uzrasta, prethodnih stresnih ili traumatičnih iskustava deteta. Takođe, veliku ulogu u tome kako će dete reagovati u ovoj situaciji imaju roditelji i ostali ukućani.

Pomaganje deci u suočavanju sa stresnim i bolnim događajima

Prepoznavanje emocionanih potreba dece. Deca mogu da izraze psihološki stres (anksioznost, tuga) ponašajući se na različite, drugačije od uobičajenih načina - svako dete ponaša se drugačije. Neka mogu da ućute, dok druga mogu da osećaju i izražavaju bes i hiperaktivnost. Deca koja su najugroženija (deca bez roditeljskog staranja, u institucijama ili u hraniteljskim porodicama, deca sa smetnjama u razvoju, deca koja žive i rade na ulici...) suočavaju se sa više izazova i zato će im možda trebati više brige i pažnje. Neka od ove dece nemaju snažne sisteme podrške . Strah i stres izazvani COVID-19 mogu povećati njihov osećaj nesigurnosti i prouzrokovati još ozbiljnije probleme sa mentalnim zdravljem ako se blagovremeno ne reše.

Uloga odraslih u dečijem razumevanju stresnih situacija

Deca traže od odraslih uputstva o tome kako da reaguju na stresne događaje. Priznavanje određenog nivoa zabrinutosti, bez panike, je prikladno i može rezultirati preduzimanjem neophodnih radnji koje smanjuju rizik od infekcije i oboljevanja od Covid-19. Podučavanje dece pozitivnim preventivnim merama, razgovor sa njima o njihovim strahovima i pružanje osećaja kontrole nad rizikom od infekcije mogu pomoći u smanjenju anksioznosti. Prepoznavanje znakova psiholoških tegoba kojima je potrebna specijalna pomoć. Ovu situaciju, situaciju pandemije je moguće posmatrati i prihvatiti i kao priliku da odrasli  deci na praktičan način i kroz primere pokažu proces rešavanja problema, fleksibilnost, saosećanje...

Praktični saveti od pomoći za očuvanje mentalnog zdravja dece

Razgovori sa decom  korona virusu. Saveti za praćenje statusa i za rad sa decom uzrasta 0 do 3 godine. Saveti za rad sa decom od 3 do 7 godina. Saveti za rad sa decom od 7 do 12 godina. Saveti za rad sa decom mlađeg i starijeg tinejdžerskog uzrasta.